Ekspanzija električnih trotineta širom sveta dobro je poznata svima. Ovaj trend nije zaobišao ni Srbiju. Vlade širom sveta su nespremno dočekale upotrebu trotineta na ulicama. Zato danas na sve načine pokušavaju da nađu najbolji model kojim bi vožnju električnih trotineta stavila pod kontrolu. Jedna od zemlja koja če verovatno prva legalizovati ova prevozna sredstva je Velika Britanija.
Vožnja trotineta nije problem, ali električni trotineti su ipak nešto drugo. Svojim motorima koji kod nekih modela dostižu brzinu i preko 40 kilometara na sata, ne mogu se smatrati igračkama. To je ozbiljno prevozno sredstvo. Uticaj na životnu sredinu je nemerljiv, o tome smo već pisali. Najviše ih ima u urbanim sredinama, gde ljudi iznervirani od strahovitih gužvi, sve više pribegavaju ovom vidu transporta.
I pored toga što je zvanično nelegalno voziti električne trotinete na ulicama, u Velikoj Britaniji za to niko ne mari. Njihova vlada razmatra rešenje, koje će se najviše odnositi na to gde će električni trotineti smeti da se voze. Odluka će biti doneta na osnovu brzine koju mogu da razviju, kao i bezbednosti. Trotineti su sporiji od automobila, ali brži od normalnog pešačenja. Trotoari su delovali kao idealno rešenje za njih, ali je širom sveta prijavljen veliki broj slučajeva gde su ljudi povređeni. Kako pešaci, tako i sami vozači trotineta. Rešenje koje se nazire u Velikoj Britaniji, govori nam da će se napraviti posebne staze ili trake. Istraživanju sprovedeno u Atlanti (SAD) kaže da takva rešanja ulivaju sigurnost kod ljudi koji voze električne trotinete.
Međutim, ovde se javlja jedan veći problem. Velika Britanija smatra se jednom od zemlja, koja dosta zaostaje u odnosu na druge gradove Evrope, kada govorimo o sigurnoj infrastrukturi saobraćaja. Time se nameće pitanje, kako će onda korisnici električnih trotineta biti sigurni dok voze?
Jedan od primera koji se pokazao u praksi efikasnim, nalazi se u Barseloni. Regulisali su upotrebu ograničavanjem brzine i količine trotinet, kada se nađu na trotoaru i dele prostor sa pešacima. U Parizu su primenili drugačije metode. Električni trotineti su potpuno zabranjeni da se koriste na trotoaru. Kako ne bi doneli pogrešnu odluku i saslušali drugu stranu, njihova vlada je organizovala razgovor sa jednom od najvećih kompanija na svetu za električne trotinete, to je Lime. Hteli su da čuju argumenete, kako bi oni mogli da doprinesu razvoju električnih trotineta, čime bi podstakli ekologiju i našli najbolji model za bezbednost svih učesnika.
Pominje se još jedan model, koji je primenila Nemačka. Oni u propisali minimum koji svaki vlasnik električnog trotineta mora da ispuni, kako bi uopšte smeo da kroči na ulice. Obavezne stvari su svetlo, pojas, kočnice i kacige. U Velikoj Britaniji postoji trening kurs koji se zove Bikeability. To je namenjeno ljudim koji se odluče za biciklizam. Sada se razmatra da se ista stvar primeni i na električne trotinete. Ideja je da se vozači obuče kako da koriste svoje prevozno sredstvo u saobraćaju, šta od opreme je neophodno. Neki tumače da je ovo samo kupovina vremena, jer rešenje nije ni na vidiku.
Dolazimo i do problema oko parkinga. Najviše što bode oči svima koji nemaju električni trotinet je bahato parkiranje. Zbog svoje mobilnosti, ljudi ostavljaju gde stignu. To je u Lisabonu izazvao veliki problem, gde je pronađeno više desetina trotineta nabacanih jedni na druge. Uz to, vlasnici trotineta zanemarju ostale korisnike trotoara koji idu sa kolicima i ljude sa ograničenom mobilnošču. Zato je glavni apel svih proizvođača da se trotinete ostavljaju samo i isključivo na mestim, koja su namenje za to.
Zdravlje je još jedan faktor koji se uzima u obzira kada govorimo o legalizaciji trotineta. Dobro je poznato, da procenat ljudi koji se bavi nekom fizičkom aktivnošću mali. Zato neki tvrde, da će ubacivanjem električnih trotineta u saobraćaj, taj procenat još pasti. Električni trotineti prete da zamene hodanje, što će i te kako imati negativan uticaj na zdravlje ljudi. Još uvek ništa nije odlučeno, ali će situacija svakako pratiti, kako bi videli koja se rešenja postoje u svetu, a mogu biti primenjiva i kod nas.
Kada će kod nas to doći na red, teško je reći. Nadamo se uskoro i da svi budu zadovoljni, što je teško.